Онамо, гдје сваке ноћи пада луча са небеса!

(e-mail преписка предсједника Организационог одбора Првог сабора Даниловића, са Маринком Лугоњом, човјеком који је“оживио приче и успомене“)

Маре, пријатељу, поздрављам те и одмах пријатељски молим за помоћ.
Као што сам те телефонски обавијестио уочи Илиндана (1. Августа), у Манастиру Морачи одржаће се П рви братственички сабор  Даниловића у више од 800 година дугој традицији постојања  на једном мјесту. Свети Илија је наша прислава и он је као и ми нераскидиво везан са Манастиром.

Фреска Св. Илија у пустињи, односно, Гавран храни пророка Илију, из тринаестог вијека, једна је од најуспјелијих и умјетнички највреднијих фресака у православном свијету уопште. Одлучили смо да се састанемо на приславу због симболике али и погодности јер је почетак августа доба године када ће нас бити највише слободних и са најмање обавеза.

Слава морачких Даниловића је Сабор Светог Јована Крститеља (20. јануар) и за њега смо много везани. Мислило се до скора да су нам род само Даниловићи који славе исту славу са нама али се показује да је то прилично примитивна и непоуздана представа јер има очигледних примјера који је демантују. Наиме, породично предање дечанских Даниловића (неколико кућа из села Лоћани-околина Манастира Дечанског) каже да су поријеклом из Мораче, односно, од нас, а славе Светог Николу. И за једне и друге везана је дивна прича. Наиме по манастирском предању Даниловићи су затечени у Морачи од стране градитеља Манастира (Немањића) и дали су ватру да се пренесе и запали на оџак манастирки. То је, очигледно, више симболичка ствар него насушна потреба царске породице Немањић. Без обзира на „недостатак“ шибица и упаљача у том добу, ватра се могла, ако је требало, под златном кацигом, донијети и са Хиландара. Ватра и давање ватре, дакле, симболика је дома, живота, вјере, па, ако ћемо ићи до краја, и вјечног живота.

По сличном предању, ватра за манастир Дечански, иначе млађи од Мораче, такође је дата из породице Даниловић. До 1999. године у селу Лоћане, надомак Дечана, постојала је Брвнара Даниловића (заштићена као споменик културе)- најстарија кућа на Балкану, која је, наводно, била саграђена на огњишту са којега је пренесен пламен у Манастир. Та породица Даниловића на несрећу је расељена и избјегла, а опет, на срећу, дошли су у Црну Гору и упознали смо се. О Дечанима знаш довољно и због тога нећу више наводити никакве податке, а о Морачи, можда, још само нешто чега нема у званичним списима, монографијама и публикацијама различитих намјена.

Предање сачувано у усменој традицији каже да је неки стари Даниловић, савременик Стефана Вукана, на питање гдје градити Светињу, одговорио: "Онамо гдје сваке ноћи пада луча са небеса."- мислећи притом на Светигору, зараван изнад истоименог водопада на којој је заиста касније Морача и подигнута.

Све сам ти ово написао, како бих ти пренио дио слика с којима живим од рођења. За једно мало али невјероватно старо братство, које је кроз историју неколико пута скоро цијело исељавало, остављајући по једну или двије породице од којих бисмо опет расли и нарастали, било би још значајних причица, одликовања и посебно страдања али ватра, небеска луча, два манастира и ријеке су наш ДНК.

Покушај, пријатељу, да визуелизујеш нешто од ове приче. Треба ми више него пристојна позивница, након 1000 година чекања, да њоме позовем братственике али и значајне госте. Имамо право на свој грб, на печат... Можда је неопходно да направим и сајт јер је оних које бисмо тако анимирали много више или, да будем искрен, до њих ми је посебно стало... Шта год будеш могао да преузмеш учинићеш ми велику радост.

Пријатељски поздрав.

Горан Д.

.........................................................................................................................................................................................................

Решење Завода за заштиту споменика културе

Брвнара Даниловића у селу Лочани у Дечанима се ставља под заштиту државе.