"Српска презимена... значење, распрострањеност, порекло породица''

Мирослав Нишкановић

По сачуваном предању доселили су се пре око 200 година из Црне Горе три брата Даниловића: Лука, Јово и Анто. Лука - Лујо, населио се у Торине, заселак Великог Прњавора у околини Добоја, а његова браћа Анто и Јово у Велику Сочаницу (Дервента). Славе Јовањдан.

Даниловић није особито често презиме. У основи му је мушко лично име Данило, у ствари из грчког језика преузето и модификовано име библијског пророка Данијела. Као хришћанско име (Данил, Данило, Даниле) помиње се у документима од XIII века. У средњем веку Данило је био пре свега свештеничко и калуђерско име, особито код владика и архиепископа. Касније се ширило и у народу. Давало се, изгледа, понекад детету које се роди у току дана.

Данило је назив два села у околини Шибеника. Село Даниловић налазимо у некадашњем сарајевском округу и српско село Даниловићи код добруна у Босни.

Даниловића данас има по свим српским земљама. Саве различите славе и извесно је нису сви истог порекла. Наводимо само део познатог о Даниловићима, њиховом распрострањењу и уопште о пореклу и миграцијама.

У Доњој Морачи Даниловићи улазе у ред староседелачких родова. У родовској традицији чува се успомена на родоначелника којем је име био Јован. Касније се запопи и узме име Данило. Од њега су данашњи Даниловићи у Морачи. Славе Јовањдан.

У Зупцима (Херцеговина) Даниловићи славе Ђурђевдан и један су од најугледнијих родова. Генерацијама су били зубачки кнезови и попови, па их називају и Поповићима и Кнежевићима. У традицији је сачувано предање да су тројица њихових предака били владике. Доста података о њима налазимо почетком XVIII века. Најугледнији тада је био зубачки кнез Кузман. Поред њега помињу се и његова браћа Гргур и син Јово, те син Јаков. Могао је у то време окупити под своје водство и по неколико стотина ратника. Селили су се у та немирна времена и у Русију.

Дробњачки Даниловићи славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан. Огранак су Јакшића, а презиме су добили по Данилу, сину попа Јакше. У Шавнику је почетком овог века била једна кућа Даниловића који славе Игњатијевдан. Доселио им се предак крајем прошлог века из околине Фоче.

Кнез у ваљевској Посавини био је у првој половини XIX века Павле Даниловић.

По Србији Даниловића има у разним областима, тако нпр. у Дрену (Шумадијска Колубара) Даниловићи славе Јовањдан. Предак Павле доселио се из Накућана код Г. Милановца, а старином је са Косова. По предању Павле је учествовао у боју на Засаници 1815. године. Од Павла су поред Даниловића, у истом селу Тодоровићи, Јеремићи, Бранковићи, Драгићевићи, Новаковићи, Петронијевићи, Анђелковићи и Пауновићи. У истој областиза Даниловиће у Лукавицикажу да су се доселили из Дрена, славе Ђурђиц. У Вреоце предак Даниловића, колар, доселио из Азање. Славе Лучиндан.

У Такову Даниловића има на више места. Нису сви истог порекла и не славе исту славу. У Теочину, нпр., славе Јовањдан, али по имању. Предак им се "привенчао" из Брезине (Чурлић).

Даниловића има доста по Босни, највише по Босанској крајини и Посавини. Славе различите славе. На основу података с краја XIX века Аранђеловдан славе у парохијама Гнионица и Доња Дубица (Дервента), св. Стевана у Гержову (Мркоњић Град), Зеници и Коричанима на Влашићу. Ђурђевдан у Доњем Вакуфу и Соколовићима (Рогатица). Илиндан у Бањалуци, Рибнику (Кључ) и Тешњу. Трифундан у Барачима (Мркоњић Град), Мркоњић Граду и Машићима и Романовцима(Градишка). На крају, Јовањдан славе у тадашњим парохијама: Бистрица (Приједор), Галица и Бајковац, Милошево Брдо и Грбавица, Подраци (Градишка), Демировац (Дубица), Зеница, Сочаница (Дервента).

На просторима некадашње Војне крајине у Грачацу у Лици.

Када говоримо о Даниловићима на просторима Крајине и Посавине вероватно је да су се они тамо насељавали пре 200 година са југозапада из Мораца, Зубаца... Било је то време када се успоставила граница између моћних царевина Турске и Аустро-Угарске на Сави и тај простор је опустео после стогодишње борбе за превласт над тим областима.

На крају треба рећи да је занимљиво да се готово код свих Даниловића чувају успомене на претке који су били свештеници, што потврђује да је некада име Данило стварно било пре свега име свештених лица. Родови са овим презименом у већини случајева су били веома угледни у својој средини. На увек немирним балканским просторима учествовали су у друштвеном и политичком животу, и улога појединих Даниловића у тим збивањима превазилазила је често оквире локалне заједнице. Из тих, а и других разлога напуштали су неки од њих свој завичај трагајући за спокојнијим и бољим животом. Тако су неки отишли чак до Русије.